Milanov lični kutak

Polako u glavi formiram konačnu sliku diplomskog. Ostaje onaj teži deo koji se sastoji u prekucavanju i sređivanju. I dalje ne mogu prežaliti što se nisam na vreme ispisao i posvetio se nečemu u čemu bih bio najbolji. Umesto toga ostao sam na fakultetu koji me nije zanimao i usrao sebi svaku mogućnost da sutra uspem u struci jer će mi tih 18 godina studija biti kao ogromni teg oko nogu dok pokušavam da plivam. Ovo me stalno proganja u poslednje vreme.  Najbitnija lekcija: treba odustati na vreme jer život je samo jedan.

Prošla je skoro godina, indeks će uskoro postati punoletan a diplomski još nisam završio. 😟 Sa mentorkom sam se čuo zadnji put krajem septembra i nadam se da me za razliku od prethodne neće na kraju odbiti što se tiče predaje rada. U tom slučaju ako se ne obesim o neku gredu jedino da odem na katedru za zajedničku nastavu i uzmem temu iz bilo čega pod uslovom da se neko sažali jer su me na matičnoj katedri skoro svi odbijali. Uglavnom nadam se da ću uskoro diplomirati i kao dipl.ing otići na neku prekvalifikaciju za zanatliju. Ne bih da se u ovim godinama cucam po neplaćenim praksama jer ja prvi ne bih zaposlio nekog poput sebe. Te prakse kao i kasniji rad u firmama za male pare ipak ostavljam ljudima koji su 10-ak godina mlađi. I am too old for that shit.